RECOMMENDATION

author_image
by Dragan Lazic
2 years ago
0
COMMENTS

Ništa ne osuđuj, bićeš srećan.

Oprosti sve, bićeš srećniji.

Voli sve, bićeš najsrećniji.

​​​​​​​Šri Činmoj

Davne 2010. godine, kada sam krenuo sa pripremama za diplomski rad na Vojnoj akademiji, nakon odabira oblasti istraživanja, mentora i teme, krenuo sam u potragu za literaturom. S obzirom da je tema pratila razvoj vazduhoplovstva u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata, pronalaženje literature iz tog perioda je bilo jako otežano. Ceo taj period je dobrim delom brisan iz novije naše istorije, kao da se htelo da zaboravi na vrednosti srpskog naroda, kao da pre nečeg sadašnjeg ne postoji. Nije li i danas tako?


Kada sam pokucao na velika bela vrata Udruženja linijskih pilota Srbije, dočekali su me neki od naslova naših vazduhoplovnih pisaca. Među tim naslovima bila je i plava knjiga sa naslovom i imenom čoveka kome Srbija treba da se divi, Tadija Sondermajer, profesorke Radmile Tonković.


Danas, devet godina nakon prvog dodira sa knjigom, ponovo se susrećem, sada već poput "glumca sa ulogom iz popularne knjige", kao pilot koji će krenuti stopama velikana naše istorije, ne bih li podsetio da smo i mi leteli, neke nezabravne letove!


Takođe, nije ništa manje vredno reći da pisac te Plave knjige je ni manje ni više neko sa kim danas komuniciramo, ne iz razloga realizacije projekta Rekonstrukcija leta Pariz - Bombaj - Beograd, jer profesorka Tonković najbolje vlada činjenicama o Tadiji Sondermajer, već kao kućni prijatelji. Imati profesorku Radmilu Tonković za prijatelja je nešto vredno! I tu reči prestaju. Vrednost je sama po sebi dovoljna i ne treba je opisivati.


Zato i pišemo ovaj tekst ne bi li vas podsetili da naše komšije su veliki ljudi, a profesorka je tu u komšiluku, u Beogradu i priča nam neke nove priče o vazduhoplovstvu koje se ne smeju zaboraviti.


U nastavku je ceo tekst - preporuka profesorke Radmile Tonković koji nam služi kao šampanjac koji smo razbili o trup aviona za otpočinjanje novog sajta povodom Rekonstrukcije istorijskog leta Pariz - Bombaj - Beograd iz 1927. godine.


REKONSTRUKCIJA LEGENDARNOG LETA IZ 1927. GODINE


Obavezno želim da podržim ideju gospodina Dragana Lazića za rekonstrukciju prvog srpskog interkontinentalnog leta - epohalnog leta Pariz-Beograd-Bombaj, koji su  1927. godine izveli piloti Kraljevine SHS Tadija Sondermajer i  Leonid Bajdak jednomotornim avionom Potez XXV, sa motorom Lorraine-Dietrich snage 450 KS. Let je trajao od 20. aprila do 2. maja navedene godine i on je otvorio novu eru srpske civilne avijacije i imao veličinu i značaj i letačkog i ličnog podviga, jer se letelo u teškim uslovima, više puta i opasnim po život. Sve do ovog leta akcija stvaranja i pokretanja nacionalnog Društva za vazdušni saobraćaj "Aeroput" nije sprovođena na zadovoljavajući način, a uspeh ovog leta, uz podršku Vazduhoplovstva Vojske, doprineo je da javnost stekne poverenje i u letelice i u letače, nakon kojeg su prikupljena sredstva za nabavku aviona i početak rada - saobraćaja u "Aeroputu". U tome se ogleda sav značaj leta Pariz-Beograd-Bombaj, čije su trajanje i udaljenost za to vreme predstavljali dostignuće svetskih razmera i nivoa. Let je izvršen u 15 etapa za 11 dana, a maršruta dužine 14.800 km je preletena za 89 časova efektivnog letenja (dnevni prosek 1.346 km prosečnom časovnom brzinom od 166 km), a maršruta i klimatski uslovi u kojima je izveden let bili su veoma specifični i u tome se ogledala izdrživost i aviona i pilôta. Doček pilota - herôja je bio veličanstven - skoro 50.000 Beograđana ih je dočekalo na aerodromu ispod Bežanijske kose. Ovim letom su se naši piloti Sondermajer i Bajdak proslavili i u našoj zemlji i u svetu.


Rekonstrukcijom ovog istorijskog leta preduzimljivi i smeli pilot Dragan Lazić i njegova ekipa bi podsetili svet na uspeh jedne male zemlje, koja i danas ima heroje poput Sondermajera i Bajdaka, samo u novim modernim i savremenim uslovima i na najsofisticiranijoj tehnici i tehnologiji, a to je avijacijska. S obzirom da Lazić permanentno prati sav napredak svetske avijacije, smatram, da mu se može poveriti ovako složen zadatak. Iako je ponavljanje - majka znanja (Repetitio est mater studiorum!), Lazić neće bukvalno ponoviti let iz davne 1927. godine, nego će to biti herojski podvig u savremenim uslovima, a u čast slavnih pilota Sondermajera i Bajdaka, za šta će mu trebati mnogo hrabrosti, požrtvovanja, istrajnosti, izdrživosti i zalaganja za čast i slavu Srbije i srpskog vazduhoplovstva. Stoga upravo svi mi vazduhoplovci iz Srbije imamo moralnu obavezu da podržimo Lazića i verujemo u njega i njegov hrabri poduhvat. Ja duboko verujem u čoveka i pilota Lazića i njegovu ekipu. Srećno! 


Hvala!


Fly Safe!

Dragan A. Lazić

bristellaircraft
goldenwingsteam
radmilatonkovic
tadijasondermajer
PREVIOUS STORY
NEXT STORY
LEAVE A REPLY
Your email address will not be published. Required fields are marked *
Ostavi komentar
0 Comments
RECENT POST

Happy 2020

Dragan Lazic

Forgotten History Part 2 - Zivota Boskovic Bosky

Dragan Lazic

Forgotten History Part 1

Dragan Lazic

International Flight Plan

Dragan Lazic

Takeoff and Landing Tips

Dragan Lazic
TAGS
turizam
trening
bag
kraljevinajugoslavija
nesreca
balkanmagnetos
aerodynamic
brmaero
asi
tadijasondermajer
goldenwings
finnair
traveling
flightsafety
valentinesday
zboskovicaircharter
gorskasluzbaspasavanja
klm
flightscience
garminsrbija
corendon
vazduhoplovstvo
aeroput
britishairways
aopa
iskustvasaputovanja
karadjordjevici
boskovic
airshow
putovanja
smartwatch
rekonstrukcija
pilot
budapestairport
balkanmagneti
padobranac
golden-wings
bristell
garmin
gorantodorovicfaca
londonairports
nationalgeographic
ulps
inspiredbyhope
firstpilotjob
indiapakistan
vladamarinkovic
airsafetyinstitute
americanairlines
bristellaircraft
opstaavijacija
philadelphiaairport
kraljevdvor
skydive
skydiver
istorija
goldenwingsteam
airfrance
bosky
karadjordjvici
serbiancockpitassociation
safety
passport
tripadvisor
balkanmagnet
faa
aerofriedrichshafen
flightplan
radmilatonkovic
udruzenjepilotasrbije
let
udes
bulat
cessnacaravan
plucnahipertenzija
internationalflightplan
traveler
infoteam
tragomistorije
aviokompanije
ohareairportchicago
digitalcube
ARCHIVE